Odavno smo kao društvo skrenuli sa pravog puta. Izgubili smo kompas. Prihvatili smo materijalizam, zapadnjačku kuku, mamac, šargarepu, kako god. Odbacili smo Boga, kojeg smo svrstali u običaje, folklor, bajke. U nešto što se valja i ne valja, kazao je u intervjuu “Glasu Srpske” sveštenik Srpske pravoslavne crkve Predrag Popović koji je prvi put u Republici Srpskoj održao predavanje.
Otac Predrag Popović, čije besjede imaju veliku popularnost na “Jutjubu” i društvenim mrežama, govorio je i o tome koji je recept da mlade okrenemo ka crkvi, ali i porodičnim vrijednostima koje su u današnje vrijeme skrnavljene.
– Dobar brak će uzgajati dobru decu. Loš brak ne može. To će samo deca, ako ispadnu dobra sama od sebe. Oni neće kao takvi biti nagrada svojih roditelja, nego sopstvenih zalaganja – kazao je sveštenik Popović koji nam je otkrio i da su njegove propovijedi na društvenim mrežama upravo bile razlog da pojedini, posebno mladi, odustanu od samoubistva.
GLAS: Prvi put ste održali predavanje u Republici Srpskoj, odnosno u Banjaluci na temu kako zadobiti blagodat božju. Kako to postići?
POPOVIĆ: To možemo u četiri stepena, podeljeno. Prvi stepen je približavanja ka Bogu – samoukor, a drugi ispovest kod sveštenika. Mnogi misle da mogu da se ispovede i ovako pred Bogom. Nije to isto. Ispovest je sveta tajna. Treći stepen je pokajanje, a četvrti molitva. Dakle, samoukor je traženje krivca u sebi, a ne u drugome. Dakle, suprotno samoopravdanju, kojem smo skloni. Naš ego nas tera na to, da se stalno samoopravdavamo i za sve što nam ne uspe, bilo da je to na poslovnom, ljubavnom ili bilo kom drugom planu, pa čak i duhovnom, uvek tražimo krivca u okolnostima, u roditeljima, u ljudima oko nas, događajima. U stvari, odrasli, zreo čovek treba da prihvata sebe za krivca i kaže: “Ja sam kriv”. Kroz pokajanje je jedini način da se stigne do smirenja. Treba da se kajemo ne samo zbog svojih greha nego i zbog greha ljudi oko nas, roditelja, prijatelja, da živimo sa njima kao u saosećajnosti. U tome leži pravo smirenje i u tome je blagodat božja. Bog će pomoći ljudima koji su smireni i ponizni. Ključ svega je poniznost, a ne gordost. Šta će Bogu naša lepota? Šta će Bogu: “Ja sam”. Šta si ti? Bogu to ništa ne treba.
GLAS: S obzirom na to da je vladalo veliko interesovanje za Vaše predavanje u Banjaluci, da li ćete se možda pojaviti i u drugim gradovima Republike Srpske i narednih mjeseci održati besjede?
POPOVIĆ: Ne planiram ništa, odazivam se na poziv. Ko me pozove, ja tamo i odem. Ne pravim turneje i ne namećem se. Ko želi da me pozove, recimo, organizacija ili crkva ili bilo ko drugi, uskladimo vreme. Naravno, prvo to pošaljem mom vladici da on sve blagoslovi.
GLAS: U javnosti ste nekako najpoznatiji po obraćanjima putem “Jutjuba” i društvenih mreža. Šta Vas je navelo na taj sistem komunikacije?
POPOVIĆ: To je nešto što bi koristili i apostoli da su sada sa nama. Zašto bi on mučenik pešačio sada do Afrike ili da rizikuje glavu da ga pojedu ljudožderi, kao što se dešavalo, kada može putem društvenih mreža da se svima obrati, objavi tu radosnu vest, to jest Jevanđelje. Pazite, svet ima vremenske zone, u jednom trenutku svi spavaju, u drugom su budni, tako da vi probijate i vreme i prostor. Čuju vas i na Aljasci i u Australiji u isto vreme. Pored toga, “Jutjub” daje mogućnost da predavanja slušamo ponovo. Ono što je po meni mnogo važnije jeste da jedni seju, a drugi žanju. Ja sejem, neću da žanjem. Rukovodim se time da će po mojoj smrti sve ostati budućim generacijama da slušaju.
komentara od sveštenstva zbog tog novog sistema komunikacije?
POPOVIĆ: Ne mogu svi da se adaptiraju. Prvo moramo da razumemo da je i zavist danas velika u svetu, da bi možda i neki drugi voleli da su tako ili ne, onda često skreću pažnju govoreći o nekoj popularnosti. Na popularnost na gledam kao na nešto pozitivno. To je jedna negativna strana medijskog rada. Bilo koga. To je velika odgovornost s jedne strane, dok sa druge treba čovek da bude zreo, da prihvati nekog ko će na neki način pričati drugačije. Nekima će trebati vreme da shvate i prihvate. Treba biti strpljiv. A ima i komentara koji su na mestu iako su loši. Možda i nisam dorastao u tom smislu da ja to mogu da nosim na pravi način, tako da ostaje da se popravljam, da to sve bude bolje u slavu božju, a ne u slavu moju. To je jako važno i ne treba od mene napraviti neki kult ličnosti. Samo propovedam ime Hristovo i to radim na svoj način. Propovedam Hrista kroz moj život i život ljudi oko mene. Ne samo da idem da citiram knjige koje sam pročitao nego kako sam došao do problema, kako sam ga rešio.
(Glassrpske)
