NOVI GLAS

Dvije decenije Fejsbuka – Lijek za usamljenost i „ubica” društvenosti

Internet je skrojen po meri naše otuđenosti, a socijalne mreže su odgovor na dinamičan tempo života koji ostavlja malo vremena da se „uživo” posvetimo jedni drugima.

Kada je mladi student Univerziteta Harvard Mark Zakerberg 2004. osnovao „Fejsbuk” kako bi akademci međusobno lakše komunicirali, verovatno nije mogao da pretpostavi da će dve decenije kasnije svaka treća osoba na planeti imati svoj profil na ovoj popularnoj socijalnoj mreži.

U ovom momentu više od tri milijarde ljudi na svetu ima svoj profil na „fejsu”, a najveći broj korisnika živi u Evropi i SAD – gotovo svi punoletni građani starog i „novog” kontinenta članovi su ove društvene mreže.

Iako je „Meta” postala jedna od najbogatijih kompanija sveta, proslava njenog jubileja odvija se u senci problema koje ima njen vlasnik Mark Zakerberg, koji je svega par dana pre „Fejsbukovog” rođendana saslušan u američkom senatu, zbog manjkavosti u zaštiti privatnosti dece i mladih i propusta u odgovarajućem ulaganju u bezbednost korisnika.

Međutim, ovo nisu prve, već poslednje optužbe koje stižu na adresu najpopularnije društvene mreže na svetu, koju već godinama optužuju da je – ubila društvenost, virtuelna prijateljstva pretpostavila stvarnim ljudskim kontaktima i stvorila veliki generacijski jaz između „digitalne” dece i „analognih” roditelja.

Dalibor Petrović, profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i autor knjige „Društvenost u doba interneta”, međutim, stoji na braniku teze da Fejsbuk” nije uzrok, već odgovor na usamljenost koju nam je donela civilizacija.

„Internet je skrojen po meri naše otuđenosti, a socijalne mreže su logičan odgovor na život koji je brz, dinamičan i ostavlja malo vremena za druženje. Mi smo društvena bića i drugi ljudi su nam neophodni da bi dali smisao našem životu. ’Fejsbuk’ je nastao i kao odgovor na intenzivnu globalizaciju sveta početkom 21. veka u kome je fiksno mesto boravka postalo manje važno, jer se svetska populacija sve brže i intenzivnije seli, a deca i mladi menjaju gradove i države zbog posla njihovih roditelja. Sa druge strane, mi imamo potrebu za puštanjem ’korenja’ pa socijalne mreže, paradoksalno, postaju jedina konstanta u svetu koji se brzo menja. Brzina života rastače naše društvene odnose, ali sam uveren da bismo imali još intenzivniji osećaj usamljenosti da nema ’Fejsbuka’ – zato mislim da bi ova mreža ponudila jednu vrstu povezivanja ljudi u nepovezanom svetu. Ja nisam zagovornik teze da se manje družimo zato što smo više na društvenim mrežama, jer istraživanja govore da se stariji ljudi koji nisu korisnici mreža zapravo malo druže – oni uglavnom provode vreme sa porodicom, a ne sa prijateljima”, kaže naš sagovornik.

Iako se smatra da u našem društvu postoji kult druženja, kafana i dobrih komšijskih odnosa, činjenica je da sve više ljudi priznaje da se oseća usamljeno. Podseća da se prva posleratna generacija gastarbajtera koja je otišla u zapadnu Evropu, vratila sa utiscima da su zapadnjaci veoma otuđeni, da se uopšte ne druže i ne odlaze u kućne posete i da prve komšije retko kada razmene više od kurtoaznih fraza tipa „dobar dan”.

Sada se čini da taj „zapadnjački” model života sve više postaje i naša realnost i da savremeni čovek shvata da nema više vremena da sedi sa prijateljima i zadovoljava se druženjem na „Fejsbuku”, a kao „nagradu” za korišćenje mreže on dobija mogućnost da bude u vezi s brojnim osobama.

– Kroz društvene mreže pokušavamo da spasemo našu socijalnost i nađemo „lek” za usamljenost, a to može biti zloupotrebljeno. Ne radi se samo o zloupotrebi privatnih podataka. Šošana Zubof u svojoj knjizi „Doba nadzornog kapitalizma” detaljno objašnjava kako neki ljudi drže ključeve naše društvenosti kako bi upravljali našim ponašanjem kroz različite aplikacije. Dobar primer su aplikacije koje nam omogućavaju snalaženje u velikim gradovima. Ljudi se danas sve teže kreću samostalno i sve više gube osećaj orijentacije, jer se oslanjaju na aplikacije, ne razmišljajući da li nas one možda vode kroz delove grada u kome ima više kafića i radnji ili nas preusmeravaju iz delova grada u kojima se održavaju antivladine demonstracije. Drugi primer su aplikacije koje mere koliko smo spavali ili sanjali, pa nam onda nude jastuke i dušeke na kojima se bolje spava, hranu koja je dobra za čvrst san, knjige koje treba da čitamo pred spavanje… Meni nije nezamislivo da za par decenija živimo u svetu u kome ljudi neće znati da se oblače, hrane, voze ili rade bez pomoći aplikacija i veštačke inteligencije. Naime, mi svet sve više doživljavamo kao rizično mesto u kome smo sve nesigurniji i zato nije nezamislivo da te odluke prepustimo aplikacijama u nadi da ćemo tako kupiti malo mentalnog mira”, upozorava Dalibor Petrović.

Mladi u Srbiji više vole „Instagram”, „Tiktok” i „Snepčet”

U Srbiji je „Fejsbuk” i dalje najpopularnija socijalna mreža, a podaci govore da čak 3,1 milion naših sugrađana ima otvoren profil na njoj. Međutim, istraživanja javnog mnjenja govore da se profil korisnika značajno promenio u odnosu na prvu deceniju 21. veka. Najviše njih ima između 30 i 39 godina, svega petina dvadesetogodišnjaka ima profil na „fejsu”, udeo četrdesetogodišnjaka iznosi 22 odsto, dok svaki šesti korisnik „Fejsbuka” ima između 50 i 59 godina. Ako tražite profil bilo kog pripadnika mlade generacije na „fejsu”, velika je verovatnoća da ga nećete pronaći, jer su se mladi uglavnom preselili na „Instagram”, „Tiktok” i „Snepčet”.

 

 

 

(Politika.rs – Katarina Đorđević)

POSTANIMO PRIJATELJI