NOVI GLAS

Glas prošlosti – Ko je bio Milan Pribićević, srpski vitez iz Njujorka?

U očima američke umetnice Melvine Hofman on je bio savremeni krstaš. Upravo tako se i zove bista koja prikazuje umornog vojnika na čijem licu su vidljivi tragovi vojevanja u tri rata.

On nosi vunenu kapu kakvu su dobijali američki vojnici u Prvom svetskom ratu. Ipak on nije Amerikanac. Na ramenima nosi oficirske epolete. Ni one nisu američke. Ali ako pogledamo dobro, na levoj strani njegovih grudi vidimo jedan orden. To je Karađorđeva zvezda, srpski orden koji je dodeljivan za hrabrost.

Bista predstavlja Milana Pribićevića. Srbina, oficira koji je sa Solunskog fronta poslat u Ameriku da pozove dobrovoljce slovenskih korena da se pridruže srpskoj vojsci. Imao je san da sakupi 20.000 dobrovoljaca i povede ih u oslobođenje zemlje.

U Njujorku je upoznao američku umetnicu Malvinu Hofman. Prema izvorima na koje se pozivaju američki istoričari umetnosti, između njih su se razvile jake emocije. Milan je navodno zaprosio Melvinu, ali ona nije pristala na brak jer bi to prekinulo njenu karijeru. Ostavila je pisan trag da su je privlačile osobe herojskog tipa koje su dosta uticale na formiranje njene ličnosti. Milan Pribićević se definitivno uklapa u takav opis.

Melvina je bila veoma zanimljiva osoba. Između ostalog, obrazovanje je sticala i u Parizu, kod Ogista Rodena. Poznata je po skulpturama u prirodnoj velični i bistama nepoznatih ljudi iz radničke klase. Bavila se humanitarnim radom. Posebno je pomagala u prikupljanju i slanju pomoći Srbiji. Naša javnost je tek pre desetak godina saznala da je ona bila autor plakata koji je pozivao Amerikance da pomognu Srbiji.

Ko je bio Milan Pribićević?

Rođen je u Slavonskom brodu 1877. godine. Odrastao je u Dvoru, gimnaziju je pohađao u Petrinji. Kao i mnogi drugi Srbi u Austrougarskoj, školovao se za vojni poziv. Vojnu obuku stekao je u Gracu. Službovao je u Karlovcu, a na nagovor brata Svetozara, Milan odlazi u Srbiju sa zahtevom da ga prime u vojsku.

Kao poručnik je dobio službu u Kruševcu. Učestvovao je u ratovima protiv Turske i Bugarske, dobrovoljno se javljao za rizične akcije. Komandovao je zaštitnicom srpske vojske tokom povlačenja kroz Albaniju. Poznavao je Gavrila Principa i Dragutina Dimitrijevića Apisa.

Odlikovan je Karađorđevom zvezdom četvrtog i trećeg stepena i zlatnom medaljom za hrabrost Miloš Obilić. Nakon rata napušta vojsku i posle kraćeg bavljenja politikom odlazi na Kosovo i Metohiju gde se posvetio zemljoradnji. U selu Velika reka otvorio je ambulantu i želeo je da uvede struju. Umro je 1937. godine.

Zanimljivo je da je Pribićević Melvinu Hofman sreo posle rata i to u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca. Ona je obišla naše prostore i slala izveštaje u Ameriku o tome koja pomoć je najpotrebnija. Ostavila je potresna svedočanstva o patnjama koje je preživeo srpski narod.Nije poznato da li su između nje i Pribićevića tada još postojale emocije, ali sudeći po fotografijama, bili su veoma bliski.

Bista “Moderni krstaš” nalazi se u Smitsonijan muzeju u Vašingtonu.

 

 

 

(politika.rs)

POSTANIMO PRIJATELJI