NOVI GLAS

Nastavnik Darko je dao otkaz poslije 14 godina rada u školi: “Neću da dozvolim da me gaze ponavljači i ljudi koje postavlja stranka”

Posle 14 godina rada u prosveti, nastavnik Darko Božić (43) rešio je da da otkaz. Ovaj inženjer po struci radio je u Tehničkoj školi Pirot. Prelomio je da se, teška srca, oprosti od nastavničke profesije koju voli. Ističe da njegov život vredi mnogo više, te da ne želi da trpi mobing i šikaniranja od direktora škole. Kako tvrdi, sve je počelo kada je pokrenuo fondaciju koja se bavi društvenim i socijalnim problemima Piroćanaca, na koje, prema njegovim rečima, gradska vlast žmuri i izbegava da ih rešava.

Nastavnik Darko je svoj „prosvetni vek“ započeo u Tehničkoj školi Pirot. Ni slutio nije da će svoje đake morati da napusti svojevoljno, ali da bi sačuvao zdravlje, opredelio se na odlazak. Dao je otkaz i taj dan „ovekovečio“ fotografijom jer, kako kaže za Nova.rs, ne izlazi iz škole kao gubitnik nego kao pobednik.

„Nastaviću i dalje da se borim, ali neću da dozvolim da mene, kao vukovca i odličnog studenta, gaze ljudi koji su ponavljali u školi i koje je stranka postavila na mesto direktora. Tome je kraj. Mnogo mi je žao, posebno zbog te nevine dece koja su ostala bez predanog nastavnika jer ja sam profesor koji je dosta uvežban pošto sam radio na predmetima koji su zapravo vežbe i neposredan rad na mašini. Potrebno je da prođe izvesno vreme i nekoliko godina da novi profesor bude u punom kapacitetu i da deci na najbolji mogući način prenese znanje“, kaže profesor Božić odmah na početku razgovora.

Kako tvrdi, šikaniranja i maltretiranja od strane direktora škole krenulo je kada je počeo da se bavi društvenim i socijalnim problemima građana Pirota, s obzirom da je predsednik udruženja i fondacije koji se bave upravo time.

„Fondacija Darko Božić i Nevena Živić Minčić“ sakuplja novac i plaća građanima lečenje od teških bolesti. Kada smo krenuli to da radimo i kada smo objavljivali socijalne situacije ugroženih, već tu je bilo problema. Prvo sa direktorkom Centra za socijalni rad koja se, iz meni nepoznatog razloga, uvredila što se mi time bavimo. Naravno, i zbog Udruženja „Glas Pirota“ čiji sam predsednik, trpeo sam maltretiranja i imao probleme od strane gradske vlasti jer se bavimo aktuelnim problemima u gradu, veliki akcenat dajemo na socijalne probleme, pokušavamo da rešimo probleme socijalno ugroženih porodica. Odatle je sve krenulo“, nastavlja da govori profesor Božić.

Sve to je, prema njegovim rečima, videla gradska vlast, a zatim i direktor škole. Od tada počinje njegova agonija i borba za opstanak.

„Bilo je svakakvih situacija u školi. Za ovih četrnaest godina, promenila su se tri direktora i tek sa ovim poslednjim sam, da tako kažem, imao loš odnos, odnosno počeo je da me šikanira i mobinguje. Često je policija dolazila na čas, non stop su mi uzimali izjave bez ikakvog razloga. Anonimne izjave su bile česte, policijska ispitivanja česta, a nikada ništa nije dokazano. Kada su bili ‘Dani otvorenih vrata’ i kada su roditelji dolazili u školu sa decom, i tada su me iskoristili kako bi me osramotili pred decom“, tvrdi naš sagovornik.

Nastavnik je, kako tvrdi, osvanuo i na internetu i društvenim mrežama.

„Do nedavno je postojao snimak na internetu, kada je direktor sa svojim pratiocima odnosno komisijom koja je formirana za posete časovima, ulazio kod mene na čas i to četiri puta u jednom danu, bez ikakvog razloga. Zatim je moje slike i objave na internetu štampao i delio u nastavničkoj kancelariji kako bi izazvao gnev i mržnju drugih i i to je, po meni, definicija mobinga. U školi je do skoro bio jednosmenski rad, ja sam većinu časova držao u drugoj smeni. Pretpostavljam da se trudio da me odvoji od ostalih kolega“, objašnjava profesor.

Dodaje da nije želeo da tuži direktora jer, kaže, nije vredno toga.

„Nisam takav čovek da to radim, jednostavno, nije vredno. Ako je on sa njegovom stručnom spremom i sa kvalifikacijama koje ima, došao na mesto direktora, onda ja nisam za to“.

Zato je i rešio da kaže „stop“ i da preseče.

„Stanje u pirotskim školama je katastrofalno. Biraju se direktori koji su poslušni, koji nemaju puno znanja, ali bivaju nagrađeni i preko toga u zamenu za poslušnost i za slepo potpisivanje svega što im se stavi na sto. Pokušavali su više puta da mi smeste otkaz, mada su više radili na tome da ja dam otkaz i da odustanem od svega, što i jesam uradio. Žao mi je, veoma, ali bolje je tako. Pretpostavljam da ću imati problema i da neću uspeti da pronađem posao tako lako, ali, Bože moj, nisam čovek koji se lako predaje“, smatra profesor Božić.

Za sve ove godine provedenih u prosveti, kaže da nikada nije imao problema sa učenicima i njihovim roditeljima. Poštovao je sve i bio poštovan. Zaslužan je, kako ističe, za brojna osvojena prva mesta učenika na raznim takmičenjima.

„Učenike sam vodio na takmičenja, nekoliko njih su bili prvi na republičkim takmičenjima u programiranju ce-en-ce mašina, mnogi od njih danas rade u struci, neki čak i sa srednjom školom obavljaju posao inženjera. Na sve sam ponosan“.

Pre nego što se zaposlio u Tehničkoj školi Pirot kao nastavnik praktičnih predmeta učenika trećeg i četvrtog razreda, Darko je godinu dana radio u ondašnjoj fabrici „Tigar“ kao inženjer.

„Posle diplomiranja na Mašinskom fakultetu u Nišu, zaposlio sam se u ‘Tigru’, a kada se otvorio smer u Tehničkoj školi, koji je identičan smeru koji sam završio na fakultetu, javio sam se i primili su me. I eto, radio sam punih četrnaest godina, sve do pre neki dan“.

Priznaje da mu nije lako što je dao otkaz. Još uvek otplaćuje stambeni kredit koji je podigao pre nekoliko godina.

„Postoje i drugi poslovi, šta je, tu je. Skoro svi profesori, uglavnom oni mladi, koji se zaposle, nemaju rešeno stambeno pitanje, pa tako ni ja. I ja imam stambeni kredit koji vraćam prema banci, imam još nekoliko godina, ali to nije razlog da se savije kičma pred ljudima koji nisu dostojni. U maloj sredini kao što je Pirot, ljudi doživljavaju gubitak posla još malo kao gubitak života. Postoji strah u gradu od osvete gradonačenika jer je jedini čovek koji u Pirotu zapošljava i strah od gubitka posla. Posao je jedino mesto gde mogu da vas udare i da vas oštete. Da vam udare na egzistenciju vas i članova vaše porodice. Tu gde je ljude najviše strah, tu vas čačkaju. Mene nije strah, nastaviću da radim ovo što radim, biće drugi posao, živeće se nekako i dalje“, objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da ima veliku podršku porodice, što mu je u ovom trenutku najvažnije.

„Porodica zna kroz šta sam sve prošao i kroz šta još uvek prolazim. Oni znaju da je unutrašnji mir važniji. S druge strane, i ja isto tako osećam. Ne mogu učenicima da predajem jedno, da im govorim o principima u životu, a da radim drugo. Ako ja pred njima kažem da je tako i ako njih učim da budu moralno dostojni, kakav bih ja dao primer ako ne radim onako kako govorim? A ja sam i predavač odnosno profesor, ali i pedagog. Znači, moram i da vaspitavam decu. Ako prvi ne dam takav primer, ja bih bio folirant“.

Kaže da se njegove kolege nisu „mnogo nasekirale“ kada su čule da je dao otkaz. A možda i jesu, ali se takva reakcija nije videla.

„Možda kolege privatno imaju razumevanja, ali u školi, na hodniku, vrlo mali broj njih sme da se zaustavi i da razgovara sa mnom. Uplašeni su da im se ne desi što i meni, odnosno da zbog mene i oni postanu žrtve malretiranja. Svi su obavešteni, ali niko ne sme ništa da kaže. Ispoštovaću još nekoliko dana koliko po zakonu moram da odradim na poslu, završiću i to jer ja sam i do sada pošteno radio. Ostaću dosledan kao i uvek“, poručuje profesor Božić.

 

 

 

(nova.rs)

POSTANIMO PRIJATELJI