Kakve bi bile posledice eventualnog nuklearnog rata po čovečanstvo? Odgovor zavisi od količine ovog oružja koje bi bilo upotrebljeno.
Rusija i Amerika poseduju 90 odsto svetskog nuklearnog naoružanja. Obe zemlje imaju više od deset hiljada nuklearnih bojevih glava, od kojih oko četiri hiljade aktivnih. Nuklearni rat punih razmera sasvim sigurno predstavljao bi početak nestanka čovečanstva – ne samo zbog ljudskih žrtava, već i zbog globalnog zahlađenja, odnosno nuklearne zime koja bi usledila, navodi Lajv sajens.
Sukob ograničenih razmera
Prema mišljenju nekih stručnjaka za spoljnu politiku, verovatniji scenario predstavljao bi nuklearni sukob ograničenih razmera, pri čemu bi se koristilo takozvano taktičko atomsko oružje.
Kako navodi „Džejms Martin centar za studije neširenja nuklearnog naoružanja”, od 30 do 40 odsto američkog i ruskog nuklearnog arsenala čini malo oružje, ograničenog dejstva, koje ima domet kraći od 500 kilometara na kopnu i nešto manje od 600 kilometara na moru ili u vazduhu. Ovo oružje bi i dalje imalo razorne posledice u blizini zone eksplozije, ali ne bi stvorilo najgori mogući scenario globalne nuklearne apokalipse.
Šta se dešava kada eksplodira nuklearna bomba
Postoje različite vrste i veličine nuklearnog oružja, a moderne bombe izazivaju reakciju fisije. Fisija je cepanje jezgra teških atoma na lakše atome – proces koji oslobađa neutrone. Ovi neutroni, zauzvrat, mogu da uđu u jezgra obližnjih atoma, cepajući ih i izazivajući lančanu reakciju van kontrole.
Fisione bombe, poznate i kao atomske bombe ili A-bombe, koje su 1945. godine bačene na Hirošimu i Nagasaki, bile su snage između 15 i 20 kilotona TNT-a. Tom prilikom oba ova grada su potpuno uništena. Mnoge moderne bombe, međutim, imaju potencijal da naprave još veću štetu. Hidrogenske ili termonuklearne bombe koriste snagu početne reakcije fisije da spoje atome vodonika unutar oružja. Prema navodima Unije naučnika, rezultat svega ovog je vatrena lopta sa temperaturama koje odgovaraju toploti centra Sunca. Hidrogenske bombe su testirane, ali nikada nisu korišćene u borbenim dejstvima.
Nije potrebno naglašavati da prisustvo ljudi na mestu takve eksplozije izaziva trenutnu smrt. Na primer, nuklearno oružje od 10 kilotona, ekvivalentno veličini bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki, ubilo bi oko 50 odsto ljudi u radijusu od 3,2 km od detonacije. Stradanja bi bila uzrokovana požarima, intenzivnim izlaganjem radijaciji, dok bi najviše ljudi poginulo pri urušavanju zgrada.
Radioaktivne padavine
Radijacija je sekundarna i mnogo podmuklija posledica nuklearne eksplozije. Fisione bombe bačene na dva spomenuta japanska grada stvorile su lokalne padavine, ali moderno termonuklearno oružje oslobađa radioaktivni materijal visoko u stratosferu (srednji sloj Zemljine atmosfere). Odatle, radioaktivne padavine – prašinu koju je eksplozija podigla u atmosferu vetrovi mogu da prošire širom planete.
Preživeli izloženi ovim padavinama imali bi visok rizik obolevanja od raka. Naime, specijalizovane bolnice u Hirošimi i Nagasakiju lečile su više od 10.000 preživelih od eksplozija iz 1945. godine, pri čemu se većina smrtnih slučajeva može pripisati raku. Leukemija kod žrtava izloženih radijaciji javljala se u prvih deset do petnaest godina nakon eksplozije.
Nuklearna zima
Radioaktivnost i padavine imale bi ozbiljne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi. U zavisnosti od veličine nuklearnog sukoba, eksplozije bi mogle da utiču i na klimu.
Na teritoriji kao što je Ukrajina, koja proizvodi 10 odsto svetske pšenice, padavine bi mogle da ugroze obradive površine, tako da bi hrana proizvedena na ovim područjima bila dugoročno zagađena. Ona bi izazivala dugoročne posledice po zdravlje ljudi, poput raka.
Pepeo i čađ koji bi se našli u atmosferi nakon nuklearnog sukoba mogli bi da proizvedu ozbiljan efekat hlađenja površine zemlje. Osim toga, sunčeva svetlost ne bi mogla da prodre do biljaka, kojima je, da podsetimo, ona potrebna za fotosintezu. Dok jedna ili dve nuklearne eksplozije ne bi imale globalne efekte, detonacija od samo 100 bombi veličine onih koje su bačene na Hirošimu snizila bi globalnu temperaturu za oko dva stepena Celzijusa, a ovakvo iznenadno zahlađenje uticalo bi na poljoprivredu i snabdevanje hranom. Praktično, civilizacija bi bila osuđena na propast zbog nedostatka hrane.
(rts.rs)
