Više od sto hiljada osoba sa nostalgijom se priseća odrastanja u Jugoslaviji, mada je na popisu stanovništva, u svim bivšim državama bivše SFRJ, sve manje onih koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni.
Jeste li već čuli da će, prema procenama stručnjaka, Jugoslavija dvehiljadite godine imati 25.633.000 stanovnika, a u stanju je da dobrim korišćenjem plodnog zemljišta prehrani 200 miliona ljudi, pisao je „Politikin zabavnik” 1984 godine.
Iako je „Politikin zabavnik” poznat po tome što nikada nije objavio nijednu netačnu vest, istorija je na žalost demantovala ovu informaciju. Jugoslavija je ušla u krvavi bratoubilački rat sa 22 miliona stanovnika, a dvehiljadite godine je na prostoru zemlje, koja se nekada prostirala od Vardara pa do Triglava, živelo gotovo dva miliona stanovnika manje. Predstavnici Republičkog zavoda za statistiku će nam sredinom meseca saopštiti rezultate popisa stanovništva u Srbiji, ali je izvesno da se broj građana naše zemlje smanjio za deset odsto u odnosu na prethodni popis, a gotovo identičnu demografsku sudbinu dele gotovo sve zemlje bivše Juge. Drugim rečima, sve države su dobile samostalnost, ali su izgubile ljude.
Međutim, iako broj osoba koje se izjašnjavaju kao Jugosloveni na popisu stanovništva u svim bivšim državama bivše SFRJ pada, broj članova grupa na socijalnim mrežama koje nose jugonostalgične nazive „Jugoslavija – naša jedina država”, „SFRJ zemlja bratstva i jedinstva”, „Prijateljstvo bivših jugoslovenskih republika” i „Dobra stara vremena” raste, a više od sto hiljada osoba sa nostalgijom se priseća odrastanja u Jugoslaviji. Mada poslednji popis stanovništva iz 2011. godine svedoči da u Srbiji živi svega 23.303 Jugoslovena – 57.418 manje nego 2002. godine i čak 296.865 manje nego 1991. godine, veliki broj osoba i danas na „Fejsbuku” postavlja foto-uspomene na detinjstvo, koje su obeležile viršle u zemičkama, a one su se kupovale u čuvenim crvenim kioscima, jogurt u trouglastom tetrapaku, sladoled u plastičnim lopticama, čokoladice „životinjsko carstvo” i „kinder lada”, koje je sa prestola popularnosti povremeno smenjivao „cipiripi”.
Da li je jugonostalgija samo drugo ime za mentalni beg od sumorne realnosti u vreme kada se letovalo na hrvatskom primorju, zimovalo na slovenačkim Alpima i ustajalo na himnu „Hej Sloveni” i u kojoj su deca umesto Pepe Praseta i Sunđer Boba gledala Branka Kockicu i emisije „Muzički tobogan”, „Kolariću Paniću” i „Opstanak”, uživali u avanturama Pčelice Maje i igrali se u parku, a ne na „Instagramu” i „TikToku”?
Dr Dalibor Petrović, profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu podseća da broj ljudi koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni nikada nije bio veliki i u SFRJ – najveći procenat građana bivše države, koji su se na popisu stanovništva izjasnili kao Jugosloveni, bio je 15 odsto.
– Kada govorimo u duhu jugonostalgije u sadašnjem vremenu, mi, pre svega, pričamo o osećanju koje je prisutno kod naroda bivše zemlje da države naslednice ne mogu da konkurišu bivšoj SFRJ po mnogim bitnim parametrima. Jugoslavija je bila značajan faktor na globalnom nivou – jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, četvrta armija sveta i jedna od prvih zemalja koja je trebalo da uđe u Evropsku uniju. Tito je bio državnik koga su primali svi lideri sveta i jedna od najznačajnijih političkih figura 20. veka, pa ne čudi što mnoge ljude vežu lepe uspomene na život u zemlji koja se prostirala od Vardara pa do Triglava – ističe naš sagovornik.
Proces razvijanja jugonostalgičnih osećanja je, prema mišljenju ovog sociologa, sličan i kod mladih i kod starih. Dok stariji selektivno „pamte samo srećne dane”, mladima nedostaje osećaj lične sigurnosti i kontrole nad svojim životom i sa nostalgijom slušaju priče svojih roditelja o državi u kojoj je postojalo besplatno zdravstvo, školstvo i sigurnost u pogledu budućnosti, pa imaju bajkovitu predstavu o zemlji od koje je ostala samo geografska karta na zidu nekog jugonostalgičara.
– Ako imamo na umu materijalne parametre, većina ljudi danas verovatno živi bolje nego pre pedeset godina, ali oni više nemaju osećanje životne i lične sigurnosti – nisu sigurni u budućnost svojih radnih mesta i nemaju osećaj bezbednosti u javnom prostoru – konstatuje naš sagovornik.
Fenomen „jugoslovenstva” na socijalnim mrežama dr Dalibor Petrović tumači u kontekstu teze da dominantan deo publike na „Fejsbuku” danas čini sredovečna i starija populacija, koja je tek poslednjih godina počela da otvara profile na socijalnim mrežama.
– „Fejsbuk” je osnovan sa idejom povezivanja ljudi širom sveta i onima sa kojima smo se družili u prošlosti i tu često funkcionišemo u „prošlom vremenu” – delimo uspomene na vreme detinjstva i mladosti i prisećamo se dobrih, starih vremena. To je kontekst u kome je vreme stalo. Grupe jugonostalgičara nisu mnogo velike kada se porede sa drugim grupama na socijalnim mrežama, jer jugoslovenstvo nije dominantno ni većinsko osećanje kod naroda koji žive na prostoru bivše države. I broj mladih koji se okreću jugoslovenskoj ideji nije uporediv sa onima koji se identifikuju sa nacionalnim idejama u svim državama bivše Jugoslavije – zaključuje profesor Petrović, koji podseća da su najsnažnije osećanje jugoslovenstva u bivšoj državi imala deca rođena u mešovitim brakovima, deo Srba koji su živeli u Hrvatskoj i deo muslimana u Bosni i Hercegovini.
(politika.rs)
