NOVI GLAS

Uticaj svemira na tijelo – Od čega umiru kosmonauti?

Izveštaj su sastavili Istraživački institut za zaštitu zdravlja Izmerov, Federalni medicinski biofizički centar Burnasjan i Institut za biomedicinske probleme. Sastavljen je na osnovu podataka 118 sovjetskih i ruskih kosmonauta.

U zoru 12. aprila 1961. godine, sa mesta na kom se danas nalazi najveći svetski kosmodrom, Bajkonur, Vostok 1 sa Jurijem Gagarinom u njemu krenuo je u svemir.

U aprilu se obeležava 60. godina od tog događaja, a od tada je 560 ljudi iz 41 zemlje stiglo do niske orbite Zemlje, van Zemljine niske orbite ili čak na Mesec.

Poznato je da kosmonauti pre odlaska u svemir moraju da prođu niz testova kako bi potvrdili svoju fizičku i mentalnu spremnost, ali šta se sa njihovim telom dešava nakon vraćanja na Zemlju? Nekoliko istraživanja bavilo se uticajem svemira na telo astronauta, a jedan od poslednjih izveštaja donosi i odgovor na pitanje od čega kosmonauti umiru.

Izveštaj, koji su sastavili Istraživački institut za zaštitu zdravlja Izmerov, Federalni medicinski biofizički centar Burnasjan i Institut za biomedicinske probleme, sastavljen je na osnovu podataka 118 sovjetskih i ruskih kosmonauta koji su bili pod nadzorom između 1. januara 1960. i 31. decembra 2018. Za to vreme je iz različitih razloga preminulo 37 kosmonauta.

Studija je otkrila da je, od tih 37, 48,65 odsto umrlo od kardiovaskularnih bolesti, dok je još 27,03 odsto podleglo malignim oboljenjima (karcinomima). Tačno 16,22 procenta smrti bili su rezultat spoljnih uzroka (nesreća). “Ostali” uzroci činili su 5,41 posto smrtnih slučajeva, a uzrok smrti nije utvrđen u jednom slučaju. Prosečna starost smrti bila je 64,4 godine, uzimajući u obzir sve uzroke.

Tokom rutinske letačke obuke, 27. marta 1968. godine, Jurij Gagarin je poginuo kada se srušio njegov MiG-15 UTI u kom je bio sa Vladimirom Serjoginom. Gagarin je u vreme smrti imao 34 godine.

Od tada je šest drugih sovjetskih i ruskih kosmonauta poginulo u nesrećama, uključujući Vladimira Komarova, koji je poginuo 1967. godine kada padobran Sojuz 1 nije uspeo da se otvori.

Kosmonauti Georgi Dobrovolski, Viktor Patsajev i Vladislav Volkov poginuli su 1971. godine tokom ponovnog ulaska u Zemljinu atmosferu nakon odvajanja od svemirske stanice Saljiut 1.

Valentin Bondarenko i Sergej Vozovikov poginuli su u nesrećama tokom obuke 1961, odnosno 1993. godine.

U svojoj studiji istraživači su zaključili da, s obzirom da su svi preminuli astronauti bili aktivni tokom perioda zore kosmonauta (što znači da su im letovi uglavnom bili kratki), nedostaju informacije o dugoročnim procenama uticaja svemirskog leta na zdravlje.

Sovjetski Savez i Rusija čine gotovo 51 odsto ukupnog vremena provedenog u svemiru, beležeći više od 29.100 dana u orbit. Od 34 sovjetska i ruska kosmonauta koji su proveli 365 dana ili više u orbiti, 24 su u penziji, a dvoje je umrlo.

Očekuje se da će istraživači predstaviti svoje kompletno istraživanje na 23. simpozijumu “Ljudi u svemiru” u Moskvi između 5. i 8. aprila.

 

 

(nationalgeographic.rs)

Bijeljina

POSTANIMO PRIJATELJI

Bijeljina

Dokumentarni film : “First cities in history”

POSTANIMO PRIJATELJI

Instagram

Instagram has returned empty data. Please authorize your Instagram account in the plugin settings .