NOVI GLAS

Glas prošlosti – Diplomata koji je odbio da bude srpski patrijarh

Čedomilj Mijatović svakako je jedna od najistaknutijih političkih figura u Srbiji 19. vijeka, a umro je na današnji dan, 14. maja 1932. godine. Karijeru je počeo kao profesor političke ekonomije i finansija na beogradskoj Velikoj školi, da bi zatim šest puta bio ministar finansija, dva puta ministar inostranih poslova i diplomata više od trideset godina.

Rođen je na današnji dan, 18. ostobra 1842. u Beogradu. Otac Milan bio je profesor “zemljopisa i istorije” u Kragujevcu i Beogradu, a majka mu je bila iz Velikog Bečkereka, današnjeg Zrenjanina, porijeklom Špankinja. Školovao se u Beogradu, pa u Minhenu, Lajpcigu, Cirihu i Beču.

Poslije svađe sa kraljem Milanom oko njegovog razvoda od kraljice Natalije, u ljeto 1889, iz Beograda se preselio u London, i tu živio kao običan građanin. Za ambasadora u Engleskoj postavljen je šest godina kasnije, a s tog mjesta je sklonjen 1903. godine, kada se i penzionisao.

Poslije Mijatovićeve smrti, nekrologe su objavili “Njujork tajms” i londonski “Tajms”. Ovi listovi su posebno istakli njegov mirovni ugovor kojim je okončan rat sa Bugarskom. Ocijenili su da je to „najkraći mir ikada napisan”.

U svojim „Uspomenama balkanskog diplomate” on je detaljno opisao tok ovih pregovora vođenih početkom 1886. u Bukureštu. Jedini opunomoćenik Srbije na njima bio je Čedomilj Mijatović. Pred kraj razgovora, Bugari su zatražili od Srbije dvadeset pet miliona franaka ratne štete.

Mijatović je, po instrukcijama kralja Milana i vlade, tada ustao od stola i saopštio da su mirovni pregovori propali.

“Rat se nastavlja sutra ujutru u šest časova”, rekao je i krenuo prema izlazu. „Vrata su bila na izvesnoj udaljenosti od mesta gde sam sedeo, a mnogo bliža Madžid-paši, koji požuri prema njima i postavi svoje zdepasto, kratko telo prema njima, šireći obe svoje ruke kao da ga neka nevidljiva sila iznenada razape. Gotovo gnevno vrišteći, urlaše na jadnog Gešova (bugarskog pregovarača): „Zar vam nisam rekao da je to bilo glupo? Zar ne vidite šta ste učinili? Dragi gospodine Mijatoviću, vi ste dobar čovek i mudar čovek. Zastanite na trenutak da razmislite. Zar treba da nam bude uskraćena slava obnavljanja mira na Balkanu? Zar ćete tako bezbrižno da nastavite sukob? Zar nema izlaza iz ovog položaja?“ Mijatović je onda zatražio da se smatra da zahtev za odštetu ‘nije predložen‘, a Madžid-paša je odgovorio: „Sjajno! Bio sam uveren da ćete naći izlaz iz neprilike!“

Kompletan tekst mirovnog ugovora koji je potpisao Mijatović glasi: „Mir se ponovo uspostavlja između Srbije i Bugarske.”

Iako je Bugarska u tom ratu teško porazila Srbiju, i došla do pred Niš, nije bilo teritorijalnih promjena ni ratne odštete, niti bilo kakvih drugih ponižavajućih uslova za Srbiju.

A polovinom 1914. Mijatović je na poziv kralja Petra doputovao iz Londona u Beograd. Tu mu je saopšteno da mu on, kralj, i njegov sin, regent Aleksandar, zatim predsjednik vlade Pašić, i svi ostali ministri, nude da bude poglavar Srpske crkve, prvi patrijarh obnovljene Srpske patrijaršije! Mijatović, koji je bio religiozan, u svojim memoarima piše da je bio u iskušenju da ovu dužnost prihvati, ali je odustao u poslednjem trenutku: „Kako bih mogao da prihvatim položaj vidljive glave Srpske pravoslavne crkve kada ne verujem u sve njene dogme?”

Zabilježio je da su mu ministri, kad im je ovo rekao, odgovorili: „Ali, ko vas pita u šta vjerujete? Zar mislite da svaki episkop veruje u sve dogme Crkve?”.

Ipak, Mijatović je ponuđeno mjesto odbio i vratio se u London. Bio je diplomatski aktivan u Londonu, naročito tokom Velikog rata, kada je putovao u diplomatske misije u SAD i Kanadu. U Londonu je i umro, 1932. godine.

 

NoviGlas

Bijeljina

Dokumentarni film : “First cities in history”

POSTANIMO PRIJATELJI

Instagram

Instagram has returned empty data. Please authorize your Instagram account in the plugin settings .