NOVI GLAS

Marko Šikuljak – “Gazda” – Kratka priča koja vas neće ostaviti ravnodušnim

Marko Šikuljak, novinar i kolumnista koji živi i radi na relaciji Bijeljina/Banjaluka, dobro je poznato ime ljubiteljima provokativnih tekstova pisanih ćirilicom. 

Ovaj put se oprobao, prilično uspješno, u formi kratke priče, i to latinične, ali je i dalje zadržao svoj karakterističan cinizam, surovi realizam i osjećaj da napiše tekst koji se čita nu dahu. 

Isto tako, u dahu, pročitajte njegovu priču “Gazda”, koja opisuje realnost iz koje i potiče.

 

GAZDA

Mladen je bio gazda. Taj izraz su koristili stariji, za one koji imaju. Njega lično niko nije tako zvao. Imao je nadimak po kome je bio poznat. Oni koji ga nisu znali, uz njegovo ime su dodavali ime firme. U tom kraju, firme su nazivane po prezimenima vlasnika, ili su njihovi nazivi postajali dio imena gazde.

Bavio se svačim. Imao je kafane, praonice, stovarišta, otpade, autoplaceve. Pumpe. U tom kraju se nikom nije bavio jednim poslom. Kako mu ponešto zatreba u sklopu jednog posla, tako krene da se širi u novu djelatnost. Sitni nek propadaju, pa neka dođu da rade kod gazde.

Bogatstvo i moć nije podnosio dobro. Udaralo ga je u glavu kao što alkohol udara neiskusne u kafani. Nije se zadržavao na uobičajenim ekspresijama: Bijesna kola, bučne svetkovine, mnogo novca za muziku na tuđim svadbama. Radnike je potplaćivao i gazio, a tako se ponašao i prema ostalima. Prvi put mu prošlo, pa nastavio sa većim samopouzdanjem da tako treba, i ne može da mu šteti.

Dešavalo se da ljudima koje ne poznaje svašta kaže. Da su fukara, da ih može kupiti za mekinje, da ih ispsuje. Kao nekom dedi koji je došao na njegov otpad. Ili nekom čovjeku koji je radio u policiji. Ovaj je bio krupan, mogao ga je zgaziti na mrtvo ime, ali je znao ko je on i nije htio problem. Ima svoj posao. Ženu i djecu. Zna da osim što bi mu bilo lakše dok ga bije, ne bi imao ništa, sem problema. Progutao je uvredu, okrenuo se i otišao.

Deda nije imao ništa, sem unuka kojima nije htio biti teret. Starački se plašio da bi mogao postati, iako to njegovi nisu ni pomislili. Imao je i pušku koja je ostala od poginulog sina. Koga mu je opsovao.

Odležaću, nije mi ostalo puno. Vratio se, pucao, pozvao policiju i sačekao njihovo vozilo. Onaj policajac od juče ga je, pod ruku, uveo u njega.

 

(Priča “Gazda” uvrštena je u izbor najboljih priča na Mondo.ba konkursu “Priče iz komšiluka 3” i biće objavljena u istoimenoj knjizi, u izdanju izdavačke kuće Imprimatur)

Bijeljina

Dokumentarni film : “First cities in history”

POSTANIMO PRIJATELJI

Instagram

Instagram has returned invalid data.
error: Content is protected !!