NOVI GLAS

Ovako je Patrijarh Pavle govorio o prvom grijehu – gordosti!

Svugdje na svijetu, a naročito na našim prostorima, teško je naći osobu oko čijeg bi se svetačkog statusa složili svi. Patrijarh Pavle je bio jedan od rijetkih ljudi koji su za života, a naročito nakon smrti, prišli najbliže takvom statusu.

Patrijarh, koji je na čelu Srpske pravoslavne crkve bio u veoma teško i komplikovano vrijeme, vrijeme raspada komunističke države i bratoubilačkom ratu na njenim ruševinama, zasluženo je ušao u istoriju kao jedna od najumnijih srpskih glava.

U jednom intervjuu koji je dao devedesetih godina tada mladom novinaru Bošku Obradoviću, pokušao je da svoju mudrost sroči na način koji mnogi mogu da razumiju. U ovom razgovoru govorio je o tome kako gordost razara jedinstvo srpskog naroda, kao što razara i čovjeka samoga.

„Znate, tu se pre svega radi o neshvatanju tog osnovnog principa, evanđeljskog, principa ljubavi. Postoji jedna sujeta, jedna gordost, i ona kad se podigne, tu dolazi i do svađe, do netrpeljivosti, a nema mjesta ljubavi.

Jedan Grk, vrlo kulturan, u ono doba kad su naši preci dolazili na ove krajeve, pročitao nas je i zabeležio, zapisao : „Kod Srba se ne može ništa učiniti mitom. Ne zato što su oni nepodmitljivi, nego zbog mnogih suprotnih gledišta.“

Nije nesreća što mi imamo mnogo suprotnih gledišta, jer kad je reč o nečemu, mora se stvar sagledati sa više strana. Ali, kod nas često dolazi do onoga što nije više razlika u mišljenju, nego što je zločin.

Bio sam na Kosovu 34 godine, pa je bilo teško dobiti dozvolu u ono doba, da se obnovi neka crkvica, porušena u tursko doba, groblje, i slično.

Ali kad smo ipak dobili ponekada, sastanemo se, dođem i ja, sveštenik, oni odbornici, i kao među ljudima, da vidimo, kakvu ćemo crkvu da gradimo – koliko imamo sredstava, kolika crkva da bude, da li će imati kupole, od kakvog materijala, kao što uvek biva.

I reče jedan, najbolje će i najbrže biti da radimo od onih blokova. To je najjeftinije i najbrže. A drugi reče, pa jeste od blokova, ali nećemo mi kroz deset godina da ponovo gradimo crkvu. Ajmo da gradimo od nekog trajnijeg materijala.

Treći kaže, pa dobro, ovdje bar ima kamena – ajmo od kamena da je pravimo. Četvrti kaže, ali, ako ćemo da pravimo freske unutra, onda ne ide od kamena, neće moći da se slika. Peti kaže, ajde neka bude spolja od kamena a iznutra od cigle…

Vidite koliko različitih gledišta, i svako ima svoju logiku i smisao. I sve je to do sada dobro. Ali, tu dolazi do onoga što kod nas biva, da ne bude dobro.

Oni čije gledište nije uzeto u obzir, oni ne samo da će vam biti neprijatelji, nego će i da upotrebe neprijatelje da onemoguće da vi šta učinite.

Nemamo kud – toga se moramo osloboditi. To je samo jedna gordost, jedna sujeta – ja, pa ja – i eto do čega dolazi.

A gordost je prvi greh koji je postao u svetu. Jedan anđeo, Satanailo, iz gordosti se digao, i sad su to satanisti, koji propovijedaju, da je svaki od njihovih članova sve i svja. To je ta nesreća.

Kad budemo toga svesni, kad budemo malo smireniji, ili makar tolerantniji, ako već nismo u ljubavi, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo, ako ono nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do onoga što nas cepa, deli i čini da je neprijateljima to bolje nego nama samima.”  

 

NoviGlas

Bijeljina

Dokumentarni film : “First cities in history”

POSTANIMO PRIJATELJI