NOVI GLAS

Voja Žanetić za NoviGlas : Humor i satira su najkreativniji pristup komunikaciji

Vojislav Voja Žanetić je poznati srpski satiričar, mada nije lako nabrojati čime sve bavio i bavi ovaj svestrani Beograđanin. Najpoznatiji je vjerovatno kao tvorac više nezaboravnih epizoda „Indeksovog radio – pozorišta“, ali je pored toga i kolumnista, marketing stručnjak i nagrađivani pisac. Trenutno je široj javnosti najpoznatiji kao „Ž“ u „PLJiŽ“-u, satiričnoj emisiji N1 televizije. Voja je za NoviGlas prokomentarisao najvažnije događaje iz 2018.godine, a iznio je i svoje viđenje onoga što nas očekuje u ovoj novoj 2019. godini.   

NoviGlas: Godina je završena protestima s obje strane Drine. Kako komentarišete aktuelnu situaciju i šta nas očekuje u ovoj 2019. godini?

Žanetić: Očekuje nas isto. Znate, postoje periodi kad je fraza “Srećna Nova godina” više stvar folkora i običaja no realnog kalendarskog potencijala. Ljudi su jedni drugima mogli da požele bolju 1919. ili 1946. godinu. A mi sada nismo u takvoj situaciji, jer nam nije baš toliko loše da bi realno mogli da se nadamo boljem. Ono što nas očekuje su izbori. Za početak evropski, u maju. Sigurno najznačajniji do sada, u ovom veku. Ja bih lično voleo da se ove godine, konačno, zaustavi ili završi raspad Jugoslavije. Ali nisam siguran da je to proces koji se može oročiti na manje od pola veka. Voleo bih da se okonča i ekonomska kriza. Ali i za nju verovatno važi ista konstatacija. Protesti koje imamo, politička situacija koju imamo, samo su posledice ova dva ogromna istorijska procesa. Pritom, to nisu jedini procesi koji su u toku. Otud i ne očekujem ništa naročito. “Isto” je kazna ili nagrada, kako hoćete, na koju smo osuđeni.

 

NoviGlas: Jedan ste od autora emisije “PLJiŽ”. Kao tročlanom Predsjedništvu humora i satire, koji događaj je bio najinspirativniji ove godine? Imamo li neki “evergreen”?

Žanetić: Mi smo ukapirali da je atraktivnost toga što se desilo veoma često odvojeno od toga koliko je atraktivan komentar koji dajemo. I neretko nam se desilo da ono što kažemo o nečemu što i nije toliko u “žiži” interesovanja javnosti bude na kraju najatraktivnije što uradimo u emisiji.

Posebno ono što Mićko uradi sa nekom ličnosti, a koja je deo događaja u kojem je do izražaja došao apsurd u kome je tog “nekog” Mićko “ulovio”. Brnabićka, Palma, NjKV, Vučić, naravno… Mnogi događaji koji su nekako uključivali te ljude imali su pojačanu dozu apsurda. A teško je neki odvojiti, štaviše, njihova količina i intenzitet su ono što najviše fascinira. Svake nedelje nova poplava apsurda. Čudesno.

NoviGlas: Da li je britka sablja satire danas istupljena jer toliko stvari ima za “posjeći”?

Žanetić: Nemam precizan odnos prema “oštrini sablje”. Ni prema “sablji”, ako ćemo pravo. Humor i satira su najradikalniji način izbegavanja opšteg mesta, najkreativniji pristup komunikaciji. Moguće je da se ljudi i u toj oblasti susreću sa konkurencijom novonastale tehnološki omogućene “mreže”, koja na minutnom nivou proizvodi humora koliko se nekada proizvodilo tokom celog individualnog života prosečno duhovite osobe. Pa nam se zato čini, zbog zasićenosti sadržajima, da nas je sve teže zasmejati. A plus je, tu ste potpuno u pravu, toliko toga što se da komentarisati, da ćutanje preti da postane najrečitiji komentar. Ja, zbog posla kojim se bavim, neću imati privilegiju da budem ta vrsta komentatora.


NoviGlas: Ko je po Vama ličnost koja je obilježila 2018.?

Žanetić: Ta ličnost nema ime. Odnosno ima hiljade imena. To su ljudi, mladi, muškarci i žene, koji zauvek odlaze iz celog ovog regiona u potrazi za poslom, boljim životom. Ili su to ljudi koji prolaze kroz ovo naše područje, bežeći u istom pravcu od suša, ratova i bede. Ili su ličnosti godine milioni onih starih koji nemaju način da pobegnu u to “bolje”, pa postaju perverzno kidnapovani od strane moderne novoautoritarne politike i pripadajuće joj oligarhije. Pritom se, s vremenom, ti oteti ljudi solidarišu sa svojim otmičarima. Ko ne može da pobegne u Švedsku, počinje da boluje od “Stokholmskog sindroma”. Ironija novog doba na ovim prostorima.

NoviGlas: Koji događaj je obilježio godinu iza nas?

Žanetić: Valjda zato što je to najsvežije, francuski “žuti prsluci” nekako najviše ostaju u pamćenju. A i valjda zato što oni najradikalnije – ako izuzmemo Trampovo predsednikovanje – pokazuju posledice globalizacije, tehnološke revolucije, neofeudalizma i svetskog populacionog buma po Zapad. Zapadu se, tako da kažem, dešava Istok, sve više i više. Opet, s druge strane, jedna činjenica – a ne događaj –obeležava više nego išta drugo ovo vreme: Nemačkoj na godišnjem nivou nedostaje 400.000 stranih, ponavljam, stranih radnika. Ta kombinovana kadrovsko-ekonomska gravitacijska rupa, taj galopirajući demografski i kulturni poremećaj izmeniće svet u kome živimo veoma mnogo. I, da. Zamalo da zaboravim da su u oktobru Ujedinjene Nacije saopštile da imamo 12 godina da ograničimo, ponoviću ovu važnu reč, ograničimo globalnu ekološku katastrofu. Ne možemo više da je sprečimo. To masovno žmurenje na ovu neprijatnu okolnost je možda permanentan događaj veka, a ne godine.

NoviGlas: Da li će, i zašto nikada, politika prestati da bude omiljeni hobi naroda kod nas i tema o kojoj svi znaju sve o svemu?

Žanetić: Nisam više siguran da iko normalan misli da više išta zna, a kad je politika u ovom modernom svetu u pitanju. Pre neki dan pojavila se vest, recimo, da je američka administracija finansijski blokirana jer demokrate i republikanci u američkom Kongresu ne mogu da se dogovore oko budžeta za izgradnju zida između SAD i Meksika. Da dovedeš nekoga iz prošlosti i da mu daš da tu vest pročita, mislio bi da ga zezamo. Ili da je poludeo. Živimo u vremenima kada je neverovatno postalo normalno. Marfi nam piše pravila, a Ripli objavljuje posledice. I taj ko tvrdi da se u to razume, taj nije normalan. Ako takvih ima mnogo, tim je situacija opasnija.

NoviGlas: Kako provodite praznike?

Žanetić: Za mene su i praznici i vikendi oduvek bili samo drugačiji oblici običnih dana, uglavnom radnih. Tvrdoglavo se držim one narodne – “Za budalu i kokošku uvek ima nekog posla.”. Ovaj praznik, recimo, investirao sam u pospremanje kompjutera i posledično uživanje u kliktanju nove mehaničke tastature. Između ostalog, otkliktala je i ovaj intervju. Za početak i moje i Vaše nove godine. Srećno.

 

NoviGlas

(Foto: DriveIn magazin)

Bijeljina

POSTANIMO PRIJATELJI

Bijeljina

Dokumentarni film : “First cities in history”

POSTANIMO PRIJATELJI

Instagram

Instagram has returned empty data. Please authorize your Instagram account in the plugin settings .